Evo da vam ispričam kako je bilo...

Dakle prvo me oko 19h navečer počelo grčiti u trbuhu pa popustiti ali nisam smatrala da su to trudovi jer sam s Dinom imala trudove od križa prema trbuhu...
Uglavnom, postajalo je sve češće i jače, i još sam se navečer ja lijepo išla okupati i paralelno mjerila koliko me često grči...svake tri -4 minute, al onda sam si mislila da kako mi se mogu tako brzo u tako kratkom periodu tako ujednačiti, ali po malo sam ja spremala zadnje stvari za rodilište i na kraju u 00.30 sam zvala svoje da dođu kod nas čuvati Dinu da je krenulo - ako slučajno nije lako se mi vratimo.

Dok su moji došli otišao mi je sluzavi čep pa sam bila sigurna da je porod krenuo.
I tako smo došli u vinogradsku u 1.20h, naravno pregled, ctg, otvorena 4 prsta, klizma, brijanje i na stol u boks sam došla u 3 sata. Probušili su mi vodenjak, ali mi je plodna voda bila zamućena pa ništa od pohrane matičnih stanica (imala sam sve papire i sve već dogovoreno).
I onda su pustili mm kod mene i tako meni trudovi polako sve jači, kad odjednom osjetim ja da me nešto grči u prsima - i kažem ja to doktoru (nisam mogla udahnuti niti prodisati trud), a on meni da je to zato što ne dišem pravilno, međutim, mene i dalje grči u prsima i ajde, idu oni mene poslušati i vidjeti jel sve ok, ali ispalo je da je...
Onda su me stalno dr. i mm ispitivali da što sam ja tako uplašena i prestrašena da neka se umirim...no ja nisam imala osjećaj da sam u nekom strahu - ali kao da sam predosjećala
I dobro ajde, ide meni dr. dati normabel kao da se umirim - kad me odjednom zgrčilo u guzici, kompletna leđa i glava i ja vičem doktoru da me sve zgrčilo i da se nemogu pomaknuti, a on meni ''gospođo draga to vam je trud'' (da, trud te zgrči u glavi )
Onda su mi išli dati nešto drugo, i pita mm da jel mi može biti nešto od toga, a kaže sestra da ne, eventualno mučnina ali da je to rijetko. Onog časa kad su mi to ubrizgali u venu, čim je došao prvi trud ja krenula povraćati....

I sad ne znam točno kako je išlo dalje, ali su mi išli dati nešto da se brže otvorim (ne drip) međutim došlo je do toga da bi me trud držao konstantno po 3-4 min. i od siline boli niti sam mogla disati ni išta, pa su mi išli dati nešto da to ipak ublaže, ali u međuvremenu kaže mm doktoru da neka pogleda kako sam ja naotečena - na što je dr. rekao da nisam, ali su sestre potvrdile da jesam i kad su me nešto pitali a ja pokušala odgovoriti skužila sam da nemogu skoro govoriti jer su mi usta i jezik naotečeni - nakon čega je dr. odletio sa strane, uzeo mob. i zvao nekoga - u roku sekunde su anesteziolozi bili kraj mene, ne znam kako i kada su skužili da mi tlak pada jer sam ja većinu vremena bila ili bez svijesti ili mamurna od lijekova, a mm im je govorio da je moj tlak inače 90/60, nakon čega su ga stjerali van...

Ono čega se ja sjećam dalje je samo da kad je došlo vrijeme izgona da nisam čula ništa što mi govore osim da ih ne slušam - a ja sam davala sve od sebe i radila najbolje što sam mogla i znala i stiskala kako sam mogla - i vrištala doslovno od boli jer se nisam mogla kontrolirati - i Mario je izašao nakon mislim 4 tiskanja van.
Kad su pozvali mm da dođe i vidi mene i malog, on je plakao kao kišna godina i samo je mene grlio i ljubio a malog jedva pogledao - i nije mi bilo jasno što je bilo
Dalje mi je odmah posteljica izašla van ali sam ja jako krvarila, pogotovo kad bi mi pritisnuli maternicu preko trbuha - izljevi krvi su letjeli van iz mene...
Onda su me išli uspavati jer su mislili da krvarim jer je ostao komad posteljice - mali dio je i bio ostao ali to nije bio uzrok krvarenja...
Naime, maternica se nije spustila nakon poroda, već je ostala gore i navlačila krv na sebe i svaki put kad bi mi pritisnuli trbuh iz mene je krv doslovno lijevala...
A kako sam bila prikopčana na neki tlakomjer koji je automatski mjerio tlak svakih 5 min., tlak mi je padao - bio je 60/40, a puls mi je rastao - oko 140 je bio, onda sam i kisik dobila, hrpu lijekova, ispikali su me uzduž i popreko i znam samo da su mi svaki put kad bi ja zaklopila oči (što od umora, lijekova ili nesvjestice) doktor ili anesteziologica ili sestra govorile ''gospođo B... otvorite oči'', ostanite s nama, nemojte zatvarati oči i slično, a ja bi klonula svako malo...

I tako sam do 14 h - od 5.28 kad sam rodila ujutro bila u boksu, dobila 2 transfuzije krvi, tri vrećice plazme, kisik sam dobivala stalno na nos i neprestano su me nadgledali i nadzirali doktori - sve vam govori činjenica da mi je šef odjela ginekologije kad me došao pogledati, a ručak su mi stavili kraj mene (pire, komad pečene piletine i juhica) vidio da držim tanjur u ruci i jedva vilicom grabim pire rekao da se od samog pirea neću oporaviti i da moram pojesti meso i juhu, a ja njemu da bi pojela meso al ga nemogu izrezati a do juhe nemogu doći - a kaže meni taj dr. šef odjela da što ne kažem i doda on meni juhu i ide mi rezati meso.  

Uglavnom, ja nisam znala koliko je loša bila situacija samnom dok mi mm nije ispričao, naime taj dr. koji me porađao i druga dva su u nekom periodu tijekom poroda izašli na hodnik i nešto se dogovarali, a kad je mm pitao jednog od njih dal će biti sve u redu, dr. mu je odgovorio ''nadamo se da hoće'' - i kaže mi mm da sam tako loše izgledala, izobličenog lica i bila u tako lošem stanju da su se svi itekako prepali za mene, a on najviše - i zvao je i moje i svoje roditelje i plakao im na tel. da stanje nije dobro - tako da su svi bili u panici....
Još mi je i tokom dana bio specijalist kardiolog pregledati srce zbog pulsa i tako sam ja cijeli dan provela tako da su me oblijetali svi mogući doktori i sestre koji su taj dan bili na odjelu...
Sve u svemu porod je trajao 2,5 h ali sam skoro izgubila život tokom njega tako da je bio stvarno grozan....a dr. koji me porađao me izludio svojom antipatičnošću i nepovjerenjem u sve što sam mu govorila