Mame javite se - iskustva sa poroda

[Ijena]

Mada svi vec znate moje iskustvo evo napisat cu ga i u ovaj topic, cisto radi pozitivne energije buducim mamama koje ga budu citale. 
Dakle, prve blage bolove sam osjetila 29.11. ujutro oko 02h, negdje pred zoru su nestali i odspavala sam u komadu 4 sata.
Mislila sam da su laznjaci i vec sam se pocela nervirati jer mi je termin prosao 5 dana! 
Ponovo negdje oko 11h sam osjetila one pms bolove ali nista sto se ne moze pregurati sa osmijehom. 
Cijeli dan tako...malo boli pa onda skroz prestane...kontrakcije neujednacene skroz!
Negdje oko ponoci vidjela sam da se bol prilicno ustalio i kada je spao na 5 min krenuli smo.
Opet ponavljam, sve se to moglo trpjeti sa osmijehom, cak mi ni rupe na cesti nisu predstavljale problem. 
Stigli u bolnicu nesto iza 01h, kaze doktor: Otvoreni ste 4-5 prsta!  aaff
To mi je zvucalo tako malo u odnosu na duzinu otvaranja od 24h, pitala sam trebam li se vratiti kuci jer ako to tako sporo ide onda cu morat cekat jos 24h do poroda!?  aaff
Naravno doktor mi nije dao da se vratim nego klistir i u sobu.
Nisam uspjela ni da legnem u krevet pocelo je da me boli jace.
3-4 puta me jako zabolilo i otisla sam po sestru.
Legla na krevet, probila mi vodenjak i pravo u salu.
Za nepunih 10 minuta moja beba je bila vani! 
Ni rezana, ni pukla.
Odsetala do sobe kao da se nista nije ni desilo.
Svim buducim mamama zelim porod kao svoj, od srca. 

Lela...kao da si se s doručka vraćala,a ne iz rađaone 

  jako mi je drago da je sve bilo super brzo 

Kad će curka? 

[lela-sa]

Bas tako Ijena. 
Curka ce morati da priceka bolja vremena, vremena bez recesije, ako nam ikada dodju. 

[Sanchica24]

here we go....

E pa ne znam kako bi uopce pocela ovu pricu... Ali eto uglavnom... Kad sam ostala trudna bila sam presretna, prestrasena isto kao i moj decko ( sada mm).... Hvala Bogu cijela trudnoca protekla je ni vise ni manje nego savrseno: Bez mucnina, natecenosti, upala, bolnica, kila, uz to nakon dugo vremena prestala sam pusit na sto sam najponosnija.... Tamanila sam redovito dvije mljecne milke dnevno i dobila 10 kila i to vec na kraju kad je bebacica dobro narasla u busi.  Kako znam sama sebi smrdat dan sa glupim razmisljanjem tako sam se redovito ubijala kako je trudnoca bila predobra i da bi porod mogao bit paklen. Laznih trudova ko u prici e ti su me dotukli vise nego oni par sati pravih... No eto 02.09 mm, nas pas i ja smo dobru rutu napravili po brdu ja namjerno gore dole, gore dole samo da vise rodim i tako u 1 u noci poceli su frkat lagano.. Mm vec jadan izludjen pita jesu opet lazni, e mili bome nisu jer ovi bole.. I tako se mi ljepo spremili i laganom voznjom starom cestom preko Senja krenuli u Rijeku..
Tamo me pregledo ginic, guzva za popizidt vec bila , jedna puse na klistiru, druga urla u predradjaoni, treca smrdi ko tvor (uf) , zene dolaze jedna za drugom. Ja otovrena prst i po i poslana na klistir ( ajd nek oni zadrze to u guzici kad ide van )i u predradjaonu. I najgore od sveg mi bilo sto mm nije mogo bit samnom do ulaska u radjaonu... Cijelu noc oka sklopila nisam, jutro i podne je neka provristala u predradjaoni u boxevima ko na traci jedna za drugom samo bebe placu, toliko se cinilo nevjerovatnim.. Trudovi su posali sve jaci ( po mom) a sestra mi govori draga to su ti ustipci trudovi jos poceli nisu e ma super.. I tako ja oko pol dva na pregled kod nekog nadrkanog starog gine koji mi u sred truda gurnu pola ruke i vice mekano, ja kazem ne mogu boli a on meni ma znam da ne boli, e tako mi je digo tlak da sam mu ko iz topa ispalila: Boliii, uostalom kad cete imat maternicu imat cete i misljenje do onda nema mekanog. Sestra se pukla smijat a on ni rijeci vise... Uglavnom ja jedva dva prsta otovrena i kaze on jos pola sata tu i onda gore na odjel ako ne pcnu pravi trudovi... I tako ja u 3 popodne na odjel, doso moj mm doneso mi sendvice od prsuta, cokoladu, sokic i pusu... I ja zagrizoh sendvic kad je zafrko trud skorosam se udavila, izoblicilo mi facu, mm protrnio skupa smnom, i tako pocelo svakih 5 minuta. bol ko da mi neko stema zdjelicu odvratno i ja napokon nazicam sestru ctg i naravno trudovi ko ludi , a ja se ko egzorcista na krevetu dozem, doso dok i pita koliko otovrena : u 3 bila jedva dva prsta, pogleda covjek na sat ono pol 4 stavi prste i kaze ova je medicinski fenomen ,nisam ovo godinama vidio prvorotka, u pola sata se otvorila 5 prstiju vodite u rodiliste... I tako stigli mi, ja cijelim putem zicam epiduralnu, mm uz mene i onda ulaze dva andjela u zelenom jeeej evo epiduralne.... Spojila mi teta epiduralnu pocela djelovat ko luda, od truda ni t ne osjetim samo grcenje, jupppiiiii.... Itako tona pregleda, kao ono oko pol odsam kazem ja mm-u stisce me dole sa svih strana, pogleda me babica i kaze beba se spusta dobar je to znak... Cijelo virjem treskavicuimam i smijem se ko luda...I opet stisce me dole kaz ona to je ok je reko al nes ce izac ili beba il govno , oni se smiju ko sasavi, mm skupa sa njima i krene ti babica na veceru i ide kao zavirit jer sam ja bila dosadna sa stiskanjem i vrisne ona zovite odktora vidi se glavica rodit ce, ajmemene strkefrke, i tako sloze me oni i kaze da se ulovim za ogradu ja nemorem dosegnut e ma ko mi kriv kad sam metar i cunga lunga. i tako doso doktor i kaze babica sad kad osjetis trud tisci i tako u dva puta op evo je... a ja odma zasto ne place, pomalop mama tek je izasla i oni joj malo slamcicom u nos i evo najljepsa glazba zasvirala je u mom zivotu imm.ovom on je prerezo vrpcu a ja u plac, i kad su ju okupali i stavili na mene taj osjecaj ne bi ni zasta na svijetu mjenjala, prekrasno, nesto ....ono poslje poroda fujj necu ni spominjat, 10 dana bolila rana, vrag me odnio od sisa pa do palca, ali isplatilo se za ovo savrsenstvc nase.  Uglavnom Bog blagoslovio epiduralnu anesteziju:))

[unicorn]

Sanchica, nasmijala sam se čitajući tvoje komentare na sve, da ja imam malo više hrabrosti, nadijelila bi toga cijelo brdo kretenu koji me porađao, ali nažalost nisam imala snage i volje svađati se 
Drago mi je da si dobila epiduralnu na sve, ja kad sam ju tražila jer više nisam mogla od svega kaj su mi nadijelili i natrpali lijekovima za sve i svašta niti disati, rekli su mi da sam otvorena 8 prsti i da ću sad roditi, tako da si u zadnji čas dobila epiduralnu, a vidim da su to tamo neki idioti koji ne doživljavaju kao ni ovi u Zg-u ženu koja rađa ozbiljno 
U svakom slučaju dobro je sve završilo i glavno da ste vi bili dobro 

[mala vjestica22]

ajme sanchica, kako sam se nasmijala... cudi me da malog nisam probudila!   

[Sanchica24]

hihi tako je uvijek samnom imam smisla za humor sam kad me nes boli il kad dobro popi,,,,

[Marre]

Drage mame, nove dodane priče na portalu (ispricavam se ako sa necijom pricom kasnim sa objavljivanjem  )

Iskustva naših mama - porod

Ukoliko sam nekoga preskocila ili zeli malo proširiti svoju pricu neka slobodno kaže  

I naravno sve nove price sa poroda su dobrodošle, vjerujem da ce buducim mamama biti od velike koristi citajuci vaša iskustva  

[lighty]

pošto ste dobro bile informirane o mom porodu zahvaljujući josipi i bodrile me na čemu se zahvaljujem ali evo da ispričam kako je to bilo...

u bolnicu sam došla 19.10 u 7 sati ujtro obavit sve pretrage i ostati u bolnici jer je sutradan bio dogovoren porod jer je mala mrvica odlučila ostati dugo u maminoj buši....
prvo ctg (nula bodova nikakvih naznaka za izlazak)pa vađenje krvi provjera plodne vode (sve u redu) otvorena samo dva prsta kao i posljednih tjedandana

popodne uzv gdje mi doktorica veli da pripremim i muško ime jer beba se sakriva i nije više sigurna 100% da je cura...nevjerica ma budali 100% sve je spremno za tiniu kakav dečko

zatim opet ctg ali ništa....
sada znam sutra sigurno držim svoju bebicu u rukama  nakon 10 mj trudnoće punih..neispvana i puna optimizma jer ipak je drugo nemože bit gore
u pola 9 ujtro primam gel...za pola sata već počinju prvi moji pravi trudovi svakih deset minuta ma super pomislim bit će to pravi mačiji kašalj...u 12.30
otvorena već 5 prstiju trudovi svakih 5 minuta ma sad će to....sam što nije
u 14 h u rađaonu otvorena samo 5,5 ma mali zastoj ali sve je podnošljivo ...bušenje vodenjaka i prvi drip...e sad je postalo već pomalo bolno ...u 15 h ulazi muž..vidno uzbuđen slikao je sve živo katastrofa...tek nakon dva sata otvaram se punih 6 prstiju..boli katastrofa užas živi mislim da mi se kičma raspada...zapomažem dobivam već drugu inekciju protiv bolova ali ništa moja mala mrvica se svakim trudom penje sve više gore umjesto da silazi dolje ..između trudova vičem ajde mala izlazi(vjerojatno zato i nije miš se uvrijedio haha)
muž već vidno iznerviran nemože mi pomoć vidi da vrištim koliko me boli ...u 17 h druga inekcija dripa...i otvoren 7,5 prstiju....ništa boli ko vrag u pola 6 ih molim da nemogu više...dolazi babica i kaže idemo pomoć ženi....a bebica u buši počinje štucat..svi vide da više ne izdržavam počinjem se gubit nemam snage...babica u deset do 18 sama me otvara za prst i u dva tiskanja u 17;57 izlazi maleni anđeo po imenu Rino ..prvo olakašanje zatim šok i nevjerica pozitivna jer rodila sam sina....suze smjeh mužev poljubac i veliko hvala što sam mu podarila sina....moja bebica i ja još sat vremena ostali smo skupa  sami upoznavajući se....i zahvaljivajući se onom tamo gore što mi je podario ovu sreću.....

[supermuma]

lighty 

[Ijena]

lighty  priča za sva vremena 

[marina budimir]

prvi porod :
16.07.2007. u pola 8 ujutro morala sam u bolnicu jer mi je prošao termin prije 13 dana. prvo me stavili na ctg - od trudova ništa, ajde na pregled, doktor se izvikao na mene zašto nisam prije došla, a kako da dođem kad me ginićka nije slala. provjerio mi plodnu vodu, sve  , otvorena 2 prsta i u rađaonu.  nisam ni slutila šta me sve čeka. pripremili me i rekli da se štam malo po hodniku, šetala sam pola sata, pita me doktor jer ima šta, ma nema ništa, sve je ok.
 u 9h  legla ja na krevet, pregledali me, još uvijek 2 prsta otvorena, uključili drip i ctg, sestre su me stalno obilazile, masu pregleda, a meni ništa, osjetim nešto malo al ne boli. oko 13h počelo sve jače,toliko sam stiskala madrac da su mi se smijali, al kad mi je bilo lakše da se uhvatim za nešta. nisam vrištala ni vikala, šutila sam i trpila bol,al sam puhala užasno pa su mi i kisik uključili.
oko pola 3 popodne počelo me jako tiskati, i taman me došao pregledat neki stari doktor, kad je on viknuo "porod" svi se sjatili oko mene. kaže meni sestra nek se uhvatim za ručku, a dok sam ležala na boku ja sam i ručku stiskala, i sad kad sam trebala tiskati  povukla sam ručku a ona otpala (dobro da nisam pokidala)
 dva- tri truda i u 14:45 rodio se Dario - 3850/53
ostalo mi je malo posteljice ali brzo mi je babica sve sredila, malo sam popucala, sašili me i odveli u hodik, tamo me čekao mm. osjećala sam se super,kao da ni nisam bila na porodu.

[marina budimir]

drugi porod;
29.12.2009. prošao mi termin prije tjedan dana, lažne trudove imam već par dana, to jutro bila sam u šetnji sa sinom. još dok smo šetali počelo me probadati, al mislila sam da su to opet lažnjaci.
u pola 2 na kontroli kod svoje ginićke, bila užasna gužva pa me prvo na ctg, ma čim je uključila uhvatio me trud, nasmijala se ona "opa bit će nešta", još me pita jel želim ić danas u bolnicu ili da čekam do 01.01. sve me češće hvatali trudovi "ma ne treba meni ništa, nikakvi njihovi novci, samo da mi se riješit ovoga što prije" al su se nasmijale samnom. pregledala me - otvorena 3 prsta. dala mi uputnicu za bolnicu i poslala me kući, dok ne bude razmak između trudova 15 min.
došli smo kući, mm jeo a meni nije bilo do ničega, pregledala sam jel mi sve u torbi, i počelo  to meni svakih 20 min, a mm navalio da odmah idem, ma nisam bila kući ni 45 min. izljubila sam sina, ostavili ga kod mojih i krenuli mi za bolnicu, a mene boli svakih 15 min. mm počeo obilazi sve redom a ja "ma ne moramo se mi toliko žurit, ne boli me jako"  tješila sam sama sebe.
u bolnici opet na ctg - trudovi svakih 15 min, pozvali dežurnog doktora, naravno opet sam dobila po nosu jer mi je prošao termin i da sam trebala ležat na odjelu. pregledao mi plodnu vodu, sve  otvorena 6 prstiju, u rađaonu.
u 18h u šla u rađaonu, bolovi svakih 5 min, boli al nije tako strašno. opet sam stikala madrac. u 20h me pregledali uključili drip i ostavili me samu. u 20:15 bolovi za poludit, vrpoljila sam se na krevetu pa su vikale na mene. zovnem sestru i kažem da me užasno tjera tiskati i nek me pregleda doktor,a ona zla što ju ometam jer gospođe igraju yamb u susjednoj sobi.
došla babica i nek probam tiskati kad me uhvati tud, tiskala ja al nije uspjela glavica van i nek se ja opet okrenem na bok. probala se ja okrenit al ne mogu skupiti noge, kažem da me jako pritišće dolje, a ona meni da ja izmišljam, nek se smirim i na bok. opet sam puhala i počela vikati na mene da ću se ispovraćat, nek pravilno dišem  ma diši ti ako možeš.
nakon 10 min došao me doktor pregledati i pita kako je a babica odmah počela  kako me malo prije pregledala i da nisam još za porod. doktor me pregledao i naravno bila sam skroz otvorena ali njoj se nije dalo radit malo prije   
stiskali me nekoliko puta i napokon u 20:43 rodio se Domagoj 
sve je bilo ok poslje poroda, nisam popucala, i odmah su mi dali moju mrvicu, izljubila sam ga, mjerili mi tlak 120/70, i ostavili nas same da sikimo.
nakon sat vremena oblio me znoj, počela sam se trest, spava mi se i opet jaki bolov i, kao trudovi pred sami porod. obišla san sestra i kažem joj da imam jake bolove , a ona mene da je to sasvim normalno, daobila sam injekciju da mi se maternica vrati na svoje mjesto.
rekla mi de se okrenem na drugu stranu pa da mali siki i iz druge sike, kako sam se malo pomakla krv je odmah krenila iz mene. pozvala je doktora, pritiskali me po stomaku pola sata ali krv nije stala. pozvali dežurnog doktora, uzeli mi maloga. a meni nitko ništa ne govori, pregledao me i naravno ostalo je komad posteljice a gospoda me nisu pregledali poslje poroda.
kiretaža me užasno bolila, kad se sve ohladilo, tlak 170/110
drugi dan sam se 3 puta srušila u tušu jer sam bila jako slaba, izgubila sam puno krvi, primila sam 2 transfuzije i bilo mi je bolje.
eto, iako bi drugi porod trebao biti lakši, kod mene je bilo obrnuto. prvi porod je trajao 6 sati ali mi je bilo lakše, a drugi 2 i po sata i užas poslje poroda.
 ali sve se to brzo zaboravi kad imam prekrasno malo stvorenje kraj sebe 

[supermuma]

treći porod:
bolove i povremene lažne trudove sam imala zadnjih misec ipo dana. termin 10.01, na kontroli bila 7.1, otvorena 2 cm, sve ok. teško sam se gegala, bila sam ogromna, na bolove, pritisak se nisam više ni obazirala.9.1 navečer sve ok, jedino me mučila probava (kao i par dana prije), svako 10 min sam išla na wc. oko ponoć legla (nakon šta sam popila kakao kod suside, oprala pod i pospremila). u 2 me budi pucanje vodenjaka...odma zovem mamu, oblačim se, budim muža... kako smo bili gotovi prije nego su moji došli mm je išao u auto da ga malo zagrije (jer je bilo zima), a ja sam šetala gore dole po stanu, nervozna jer su mi odmah nakon pucanja vode počeli trudovi svako 4 min... čim su moji došli poljubila sam momčiće (koji su mirno spavali, nisu ni slutili da će jaaako skoro dobit seku) i krenili smo put rodilišta... putem sam samo molila Boga da stignem do rodilišta jer su trudovi bili jaki i česti (svako 3 min)... i baš, ko meni za inat SVAKI SEMAFOR JE BIO CRVEN!!! a ono kočenje i naglo kretanje mi je bilo AJME!!! u rodilište stigli oko 2:50, dok sam se ja presvlačila mm je sređivao papirologiju. onda su mene poslali u rađaonu na pregled, a mm u auto da čeka dok ga pozovemo. neki zbunjeni i pospani dr me pregleda, bila sam 5 cm otvorena i odma su me stavili u box (trudovi svako 2 min). inzistirala sam da mi zovu mm ali oni nisu tili (jer kao nećeš ti još, he he, ne ide to tako brzo)... oko 3:15 ja na svoju ruku zovnem muža, on dođe i oni ga jedva puste... malo smo razgovarali i oko 3:35 kažem ja njemu da zove sestru jer su trudovi več bili neizdržljivi, kralježnica mi se raspadala i morala sam tiskat (ne znam ni sama kako sam se uspila suzdržat). kad je došla, samo me pogledala, nasmijala se i rekla mm gospodine dragi, mora je bolit to je normalno...neće još rodit pa ne ide to tako brzo... i ode... ništa mm sidne opet do mene kad opet trud  aaff stisnem ga za ruku (posli mu je bila malo modra  ) i kažem dovedi je ovamo RODIT ĆUUUUU..3:40  opet dolazi ona (ljuta) ma gospođo, nećete još rodit..... ali ajde ide pogledat jesam li otvorena.... pipka ona,nešto se zamislila i....... odjednom panika (jer meni doša trud, mala počela izlazit) osvrće se iza sebe, zove nekoga da joj pomogne da spusti stol (a nigdi nikog) a maloj već glavica počela izlazit... dođe čistačica (slučajno pa kad je vidila ovu u panici doletila je pomoć) spusti stol i ja u slijedećem trudu rodila (u 3:45) .. odmah su mi mrvicu stavili na prsa i tako smo stale nekih pola sata 

popucala nisam ali mi je neka žilica pukla. kaže dr ma bit će jedan-dva punta i dok me šiva samo je govorio evo samo još jedan,evo još samo ovaj jedan i tako 5 puta...a bolilo me to šivanje više nego sam porod  . kasnije sam imala ajme bolove ali mislila sam da je to kako se maternica vraća... drugi dan mi je (kad sam išlana wc) ispala gaza koju je dr dok me šivao zaboravio i ostavio unutra.. ali hvala Bogu sve je posli bilo 

[Ijena]

 

Svaka priča posebna i prekrasna na svoj način...užitak ih je čitati  

[Pretty78]

Posle dve nedelje...evo kako mi sad to sve izgleda:

Čini mi se da sam jedina trudnica koja je imala dva termina za porođaj. Jedan je bio 03.05.2010 ( po menstruaciji ) a drugi 14.05.2010 ( po bebi ), razlikovali su se u 11 dana. Već kad sma ušla u osmi mesec moje strpljene je došlo do ivice propadanja i uporno sam navijala za taj prvi termin, mada sam se i potajno nadala da će to biti i ranije, jer Bože moj, ovo mi je treći porođaj mora biti ranije. Međutim 03.05. je došao i prošao a ja ni blizu porođaja. Pa je prošlo još 5 dana....ništa.....Više nisam imala snage i živaca da čekam i zakazala sam pregled u Betaniji, čisto da vidim da li moj mali dečko ima nameru da izađe ove nedelje, meseca, godine.....
Tog 11.05.2010 sam ustala još u 06h  ujutru jer sam znala da idem na kontorlu, imala sam tremu i nisam mogla da spavam....Pregled mi je bio zakazan za 13h. Mislim da ne moram da vam kazem da sam do polaska brojala sekunde, da sam milion puta prošetala po sobi gore-dole, da sam sto puta morala da idem u toalet :)...Šminkam se, oblačim......I krenuli smo. Predložila sam mom mužu da ponesemo moj kofer "za ne daj Bože", na šta je on rekao da mi ne treba ali ga je na moje insistiranje ipak poneo.
U Betaniju smo stigli oko 12:45h i čim smo stigli doktorica me je prozvala da uđem da mi urade CTG. Pošto je CTG bio sasvim ok, zamolila me da se skinem da me ona ipak i ginekološki pregleda, jer je termin po menrtuaciji prošao za 8 dana. I gle čuda.......Reče ona meni : " Otvoreni ste 4cm, pošto vam je ovo 3 porođaj idemo u salu". VAAAAAAAUUUUU....SALU? ŠALTER SALU? KOJU SALU?
Ukočila sam se od straha....Kakva sala? U šoku silazim sa stola i poluobučena izlazim iz ordinacije da kažem mužu da idem u salu, kad u čekaonici zatičem muža koji već plače jer je čuo kad mi je rečeno da idem u salu. On odlazi po onaj "za ne daj Bože" kofer i da me prijavi, a ja mobilnim obaveštavam sve moje da idem da se porodim i nekim čudom svi imaju isti komentar
: " Ahaaaa, daj ne zezaj se" Ipak ih ubedim da idem. Zovem ekipu emisije "Vreme je za bebe" i njima javim da idem u salu a i oni mi kažu "ma daj ne zezaj nas"...ali ipak posle mog objašnjenja kreću za Novi Sad. Stiže muž...zelen, žut, beo, crven....ko zna....i nosi mi stvari....ulazim u svlačionicu, oblačim spavaćicu, pakujem mužu stvari i izlazim na hodnik gde me čeka ljubazna sestra koja mi govori :" Pozdravite se sa mužem, poljubite se i idemo" Kuku mene, ja ne bih ako ne moram....poljubimo se...i još jednom.....ajde još jednom.....a opet??? Sestra nas prekida "Ajmo mama" .........ajmo.....kad već toliko insistirate :).....
Stižem u pripremni deo i tu nastupa ono grozno klistiranje, trčkanje do wc-a sto puta.....Pola dva.....sestra mi kaže "samo šetajte, sat vremena šetajte" .....Gde da šetam? Mogu da odšetam do kuće?...Dolazi još jedna mama....Trčkamo zajedno u wc i šetamo.....u mimohodu....tamo vamo.....u suprotnom smeru....svuda.......Sa drugom mamom pričam o svemu i svačemu vezanom naravno za porođaj i decu, a mislim samo na moju devojčicu koju sam ostavila kod kuće.....da li plače? Da li uopšte ona zna šta se dešava i šta će da se desi, ipak ima samo tri godine?...Dva sata, dolazi sestra i naređuje tuširanje...Druga mama kaže ima bolove....imam ih i ja, samo što mene bole noge od šetanja a nju boli jer joj je počeo porođaj...ali bar i mene nešto boli....Tuširam se što duže mogu...ali sestra koja je verovatno već naučila da ima takve muvatore kao što sam ja, dolazi i na lep način mi objašnjava da preterujem....ma neeeeeeeee......
Meki porođajni sto....pola tri....dolazi doktorica, ista ona koja me je dole pregledala i konstatovala moju otvorenost od 4cm, i buši mi vodenjak...ništa ne boli ....samo curi...i toplo je.....Sad mi se tek pali lampica u mozgu....POČELO JE POČELOOOOOOOO!!!! Od bolova ni traga...pored mene leži neka druga mama...kuka, kaže boli....ja ćutim....sramota me jer mene ne boli :)
Tri sata....uključuju mi indukciju....nek ti je sa srećom Pretty78, pomislila sam......sad će krenuti žurka...međutim.....ništa.....posle petnaest minuta....ništa....e sad sam se ozbiljno zabrinula....pa kako mene ništa ne boli? Prošlo je još petnaest minuta.......eeeeeee tu smo dakle.....kako se ono diše....c,c,c ili s,s,s.....srećom, dolazi ljubazna babica i podseća me kako treba da dišem i da ispratim kontrakciju...između c c c i s s s joj se zahvaljujem.....pojma nemam na šta je to moje zahvaljivanje ličilo.....valjda je razumela...
I tako ležim ja sam mojom mešavinom c c c  i s s s sve do 16:10.....u bre boliiii......al šta sad...tu sam gde sam....Molim Boga da moji medicinski razlozi budu dovoljni za davanje epiduralne anestezije, kad stiže divna zena, kaže da je anesteziolog i da pređem na tvrdi porođajni sto da mi da epidural. U međuvremnu stiže moja doktorica da me pregleda da vidi gde smo stigli.....6cm....beba gura...kaže lepo će to ići....uf, baš me je usrećila.....Između dve kontrakcije ustajem i odvode me na tvrdi porođajni sto. Dolazi ekipa za epidural. Moram da sednem, daju mi jastuk i objašnjavaju kako da se namestim, da ne smem da se pomeram i kako da im signaliziram ako krene kontrakcija da mogu da prekinu dok ne prođe....Ok, sve je jasno, dobijam lokalnu anesteziju, zabijam glavu u jastuk koji mi stoji na krilu, anesteziolog me moli da se ne mrdam i da na momenat zadržim dah....zabijam još jače glavu u jastuk i mislim se "ma radi šta hoćeš samo da ovo c c c prođe" .....Gotovo je, dižem glavu iz jastuka....kad imam šta i da vidim.....komplet šminka mi je ostala na jastuku. Tek tada sam shvatila da sam se jutros našminkala i da se upravo porađam sa komplet šminkom....o Božeeeee.....brzo napamet brišem oči svesna činjenice da dolazi televizija a da ja sigurno imam maskaru do brade...
Bolovi polaku jenjavaju...sve ih manje i manje osećam....opuštam se i sad bih mogla čak i pljeksavicu pojesti....Babica, inače divna žena, sedi samnom i pravi mi društvo...čekamo napone. I onda....kao grom iz vedra neba moj sin kreće napolje silovitom brzinom.....Brzo sestre zovu ekipu "Vreme je za bebe". Dolaze u salu a ja ne mogu da kontorolišem jecaje,jer se bebi baš žuri, i jako me je sramota zbog toga....snimaju me....kontolišem se......džabe....Stiže moja doktorica, još jedna babica...Nikad me naponi nisu boleli, a sada.....eh da mi je onih kontrakcija od pre pola sata...bolje bih se osećala :)....Prvi napon koji ćemo, kako kaže babica " pametno iskoristiti " guuuuuuuuuuuuuuuuuuram..........jecaaaaaaaaj.....ništa, čekamo drugi koji nailazi posle pet sekundi....svi u sali viču " ajde,ajde, lepo ti ide, evo kosice" a ja nemam više vazduha...čujem babicu kako govori da sad treba da dišem onako kako mi je objasnila na mekom stolu....samo da se setim da li je bilo c c c ili s s s ...ma nema veze jednom c jednom s....stiže i treći napon.....ajde ajde ajde.......BRAVOOOOOOOOOOO .....RODIO SE MOJ DAVID U 16:41h , 3960rg i 51cm...i plače....plače on, plačem ja, plače komplet ekipa emisije...opšti plač....odvode ga na kupanje....Prvo pitanje je bilo da li sam sečena?...nisam!.....dobro je....a da li sam pukla?.....nisam!.....još bolje....ma bolje ne može biti!!!!...Samo da mi je da vidim moju devojčicu i da joj pokažem brata.... Stiže doktorica sa bebom....dobro si izgurala, reče , nismo očekivali tako veliku bebu.....Eeeeeee pa doktorice ........to je MOJ SIN!!!!

[Bee]

  uspjela si me i nasmijat i raznježit 
stvarno kao što kaže Ijena, "Svaka priča posebna i prekrasna na svoj način...užitak ih je čitati"

[Ijena]

Pretty napunila si mi oči suzama i izmamila hrpu osmjeha na lice....

Prekrasna priča 

[Pretty78]

hvala Bee
hvala Ijena

sad je i meni smesno...ali nije bas bilo tada :)

[supermuma]

naježila sam se, raznježila... predivna priča   

[lela-sa]

Zasto mene svaka ova prica  ?   
Ma neka si i ti to izgurala i zavrsila a 'Vrijeme je za bebe' ne smijem propustiti. 

[lighty]

ajme pretty joj ajme priča jesi li ti možda razmišljala o tome da počneš pistat romane ide to tebi znaš..
u svaku tvoju priču uživim se 100% 

i svakako gledamo emisiju ako se sjećam 19.6 u 13 h 

[Pretty78]

ajme pretty joj ajme priča jesi li ti možda razmišljala o tome da počneš pistat romane ide to tebi znaš..
u svaku tvoju priču uživim se 100% 

i svakako gledamo emisiju ako se sjećam 19.6 u 13 h 

lighty drago mi je da te lepo zabavim svaki put kad procitas moj post.....
i hvala na komplimentu za roman

a da emisija je 19.06 e sad da li je u 12:30 ili 13:00 jos cu vam javiti....sve se pomera zbog fucking svetskog prvenstva

[neli]

pretty, ljepa priča, i čestitam ti na bebaču 

i ja ću svoju napisati ovih dana, čim ulovim malo više vremena

[Ijena]

Neli jedva čekam tvoju priču 

[Anna8]

ajme pretty joj ajme priča jesi li ti možda razmišljala o tome da počneš pistat romane ide to tebi znaš..
u svaku tvoju priču uživim se 100% 

Svakako bi trebala pisati priče, romane!
jako mi je drago da ti je tako lijepo bilo!

A Neli, čekam i ja tvoju pričicu! 

[neli]

evo i moje pričice.....


Termin je bio 16.05., tako je nekako i čep otišao, i ja sam mislila da polako krećemo...Al ništa od toga.Vikend prije sam imala kao neke trudove, bar sam ja mislila da jesu, al se ispostavilo da su bili lažni, pa smo tako pričekali još koji dan.
I došao je 18.5. , negdje kasno popodne se više nisam mogla ni kretat, koliko su mi noge bile teško i koliko sam bila umorna.Otišla sam oprat kosu i otuširati se, malo prilegla i odmarala.Oko 9 navečer me već počelo frkat u donjem dijelu trbuha, al sam mislila da su možda opet lažni trudovi jer su bili u dosta nepravilnim razmacima, al se bol pojačavala sve više, i postajali su sve pravilniji.Moji su svi legli (tu su mi taj dan bili i mama, i tata i brat) a mm je radio do 1 u noći.Nisam nikom ništa govorila da ne paničare, nego sam ostala u dnevnoj čekati mm-a, ljepo si skuhala kavicu i odrađivala trudove stoječki.Već oko jedan iza ponoći su bili dosta jaki, al ne toliko da nemogu hodati, pa sam nastavila šetati po stanu jer se tako brže otvaram (bar tako kažu).Mm je stigao oko pola 2, još smo skupa popili po kavicu i mjerili razmak između trudova koji je tada bio nekih 5 minuta.Oko pola 3 smo krenuli u vinogradsku, tamo su me pregledali i ustanovili da sam otvorena 5 prstiju    , poslali na klistiranje, rekli mi da hodam po hodniku dok mogu, otuširam se i mogu u rađaonu   Ajme, nisam mogla vjerovati da sve tako brzo ide, jer sam s nikolom u bolnicu došla otvorena samo 2 prsta  
Nakon klistira, još sam nekih sat vremena odrađivala trudove hodajući, al tad već nije bilo lako stajati jer su baš jako boljeli, al nekako sam uspjela izdržati dok se nisam otišla tuširati, što je trajalo još oko pola sata, jer mi je vruća voda strašno odgovarala na trbuhu kad me uhvatio trud (tad su bili na razmaku od nekih 3 minute).
Oko 5 su me stavili u rađaonu, došao je doktor da mi prokine vodenjak, i da epiduralnu (bar sam ja tako mislila). Nakon što je prokinuo vodenjak trudovi su iste sekunde počeli biti luđački bolni, a on mi kaže kako nemogu dobiti epi jer sam već previše otvorena (tada 6 prstiju) i da sam prekasno došla, al da je dobro što sam ostala tako dugo doma, jer mi je sigurno doma bilo udobnije  
E tu sam skoro počela plakat, i počela me hvatat panika da kako ću ja to uspjet izdržat bez ljekova za bolove  
Oko 6 opet dolazi isti doktor, pregledava me, pita dal želim drip   ja reko, ne bi hvala, nemojte se ljutit al ja vam neću dat da mi ga stavite, na što se on samo opalio smijat i reko "ma nemorate, pa nitko vas ne tjera"    ajd reko dobro, bar to nemoram  
Nisam dobila niti jedan jedini ljek, niti drip, ništa za pojačavanje trudova, sasvim prirodan porod  
E, tad su počeli oni neizdrživi, luđački trudovi, al sam se prisilila da pravilno dišem i ne vičem (da nekima ne bi smetalo    ) što nije bilo nimalo lako, jer je bolilo za poludit.oko pola 8 sam dobila nagon za tiskanjem, zvala sestre, došla je doktorica (ja sam zaboravila prezime, nešto na k valjda , Ijena, inače imaš pozdrav od nje ) babice i hrpa praktikantica gledati porod.A reko dobro, ne smetaju.....Došlo je vrijeme i za tiskanje.....E to je bilo najbolnije od svega do sad. U jednom trenu sam počela vikati da ša već neide van, na šta je dr rekla, pa evo probajte, glavica je skoro vani, i dala mi da popipam glavicu   , na šta sam ja počela vikat nek me režu da brže izađe jer nemogu više    
Al su se dr i babica jako potrudile da me nemoraju rezati i da nepuknem, tako što su međicu u isto vrijeme masirale i prstima prevlačile bebi preko glave   . Jest da je bolno, al zahvaljujući njima, ja nisam rezana niti sam popucala iako sam na prvom porodu imala epiziotomiju i zaradila 8 šavova.Kad je glavica izašla, babica mi je pridržala glavu i rekla da jako stisnem i uhvatim bebu sama ako želim, tako da sam ja iz petnih žila stisnula i sama izvukla moju malu mrvicu i stavila si ga na prsa   begin_of_the_skype_highlighting                     end_of_the_skype_highlighting
Nemogu vam opisati koliko je to bio predivan trenutak, koliko emocija, sreće, suza, sve odjednom, prekrasno iskustvo koje ću pamtit do kraja života... Nije čak ni zaplakao, već me samo gledao širom otvorenim najljepšim plavim okicama na svijetu   ljubav mamina.....
Sljedećih sat vremena nisu mi ga odnjeli,nego su mi ga ostavili da se mazimo, i naravno da je tu palo i prvo dojenje   ...nisu čak ni pupčanu vrpcu rezali jer sam ih zamolila da ostave dok ne prestane pulsirati. Kasnije su ga samo na brzinu pregledali, izvagali (3610 g i 50 cm) i vratili mi ga dok me nisu odveli u sobu.....

Sada mi je drago što nisam dobila epiduralnu ni ikakve ljekove, jer ne bih sigurno imala ovako prekrasan (iako bolan, i to dosta) porod. Još jednom bi htjela zahvaliti svom osoblju vinogradse bolnice na ljubaznosti i na ljudskosti, jer eto, ipak su oni zaslužni za one prve prekrasne trenutke zbližavanja mene i moje bebe , išto ću ovaj porod pamtit kao nešto ljepo, a ne kao prvi put u petrovoj.  

[Anna8]

Ajme Neli....tako si me raznježila, naježila sam se , rasplakala... predivno! 

Svaka čast na prirodnom porodu 

Al to što su ti dali da ga sama izvučeš mi je....... ma predobro!
 Velika pusa tebi i Toniju! I Nikoli naravno! 

[unicorn]

Ajme Neli skroz sam se uživila u priču i kao da film gledam pomno pratila razvoj događaja...
Predivan porod si imala, djelomično sličan mom porodu s Dinom, no više od svega mi je drago što si kao i ja s Mariom išla rađati po noći, a noć ima svoju moć i što tebe nisu ''sprčkali'' nego ti napravili najbolji mogući porod i sad samo možeš zahvaljivati svima na tome 
Stvarno predivna priča, samo nisi spomenula jel tm bio s tobom 
Velika pusa i od nas tebi i tvojim dečkima 

[Ijena]

Neli prekrasno...Toni nije mogao na bolji način upoznati vanjski svijet 

Baš mi je drago da si sve odradila bez lijekova, bez pucanja i šivanja 

A doktorica na K  ::m''m:: nemam pojma 

[Dani]

neli baš prekrasna priča